Kako sam naučila da (se) volim

Toliko dugo sam bila u zabludi da sam  altruističko biće koje ume da voli, koje pruža nesebično ljubav, gubila se u nesavršenim vezama , traćila vreme sa pogrešnim ljudima a često se osećala veoma loše. Dosta puta postavljala pitanje ako je ovo ljubav zašto sam ja na niskim vibracijama, zašto nisam srećna i zašto ne činim ništa zarad toga, prijao bi mi dobar rad na sebi.Čim sam dozvolila da budem u vezi u kojoj ne cvetam dobar mi je bio znak da sam u njoj samo da ne bih bila sama.Jebeni strah od usamljenosti zbog kojeg svi dižu ruke od iskonske sreće.Ekvivalentno ovome što sam napisala je da nismo spremni da volimo druge jer ČITAJ SAD ,ne volimo sebe.Ljudi su prolazni u našem životu,sami sve svedoci toga, ali mi ćemo živeti sami sa sobom do kraja.Dakle,prihvatate li vi takvu osobu kakva ste sada za doživotnog saputnika?

Napišite spisak osobina koje želite da poseduje vaš partner i to je zapravo ono što očekujete od sebe.Ako nemate te kvalitete,radite na sebi.Svaki dan je stvoren da se nešto novo nauči.Prihvatati sebe.POgledati se u ogledalo i ponavljati afirmacije

Ja volim sebe.Volim svoje telo.Soje lice.Svoje male grudi.Debele noge.Veliki nos. VOLITE SVOJE FIZIČKE MANE.Ako sami niste zadovoljni svojim telom kako očekivati od drugog da bude.

Afirmacije deluju na prvo čitanje smešne i u fazonu ste verovatno wtf, šta ja ovo čitam ,ali ako ubedimo naš um da verujemo u njih ,vremenom nećemo morati više da ga ubeđujemo jer će on sam tako razmišljati.Um je kao divlja životinja koju želimo pripitomiti.Zato nam treba vreme.

Svakog jutra meditiram.Oslobađam se negativnih misli.I pokušavam da imam osmeh na licu ma koliko god mi bilo teško, tada zavaram svoj organizam koji počinje da luči sam hormon sreće i verovali ili ne, postanem srećna.

Volim meditaciju,afirmacije,knjige Lujze Hej,Skot Peka,Abrahamovo učenje, Ekart Tola i slične autore.Za početnike kao što sam ja, preporučila bih njihove savete.Dajte sebi šansu da napredujete.

Kada prihvatimo sebe,svoje mane i vrline,kada smo srećni što imamo mogućnost da dišemo i koračamo ulicom, kada zagrlimo dragu osobu i pričamo ljudima da ih volimo i najvažniji korak kada naučimo da volimo a ne da budemo voljeni, znak je da smo spremni. Tada kažemo sebi "Spremna sam i otvorena za divna i nova iskustva u životu" ili "Ja sam vredna da doživim čudo" i ono će se pojaviti.

kako si?

Kako si?
Nikad neiskrenijeg pitanja i nikad traženijeg.
Svakako je bolje od onoga gde si,s kim,šta radiš,zabadanja svog nosa u tuđe živote.Kako si ,bi trebalo ipak da bude dokaz da je nekome stalo do nas,našeg zdravlja jer je ono,kontam,svima nama na prvom mestu.

Danas ljudi zloupotrebljavaju mnoge fraze poput volim te,odma za njom kaska kako si.
U današnje vreme malo je onih kojih to zapravo zanima,više je poštapalica ili pak dobitna kombinacija za početak razgovora.Mnogi nasednu ,izjadaju se,a sve što dobiju kao utehu je ma biće bolje,nego...
NEGO!
Čim čujete to nego,neka vam proradi sijalica iznad glave koja će vam obasjati razum i dovesti do saznanja da sad sledi ono što onoga ,koji vas je uljudnu upitao po bontonu kako ste, zapravo zanima.Verovatno mu je potreba pomoć,materijalna ,broj telefona najbolje ribe iz tvog razreda,golišava fotka da ubije dosadu,mali zajam ili možda oko klinca koji razbija sve po kući kad je sam a oni hitno moraju na neki sastanak od pola sata posle kog se vrate za tri eventualno četiri.  Dakle,korist.

Niko ne želi da zna kako se vi zapravo osećate.Današnje vreme je takvo,dekadentno.
Socijalni odnosi sveli se na internet,najbolja projateljstva ukoliko se ne održavaju dožive fijasko a mi apsolutno ništa ne radimo povodom toga,možda je tvrdoglavost ipak u pitanju,svako za sebe misli da je u pravu i onda dođe do svađe umesto do kompromisa.

Nekada se družilo da bi se stupilo u seksualne odnose,sada se stupi u seksualni odnos da bi se družilo.

Iskonski "kako si "je arhaično.Došlo neko čudno vreme.

Da na kako si odgovaram sa jedi govna.

Pisanje bloga

Oduvek mi je jezik bio brži od pameti pa sam po prirodi brbljiva a pošto nisam u mogućnosti da okupim ceo auditorijum u moj skromni dom onda sam imala potrebu da počnem da pišem,ja ovo piskaranje smatram nekom vrstom javnog dnevnika.Počela sam na tviteru,pa mi se osladilo.Ja sam ti ono ciganče što mu daš prst a on oće celu šaku.Jedina mana tvitera je jebenih 140 karaktera i kako ljudima dočarati svoje misli ako imaš na raspolaganju da barataš sa tako malo slova.Naravno,nikakvo manipulasanje medijsko već izlaganje svog ličnog stava kog se držim.Ja pljujem,psujem,hejtujem ali itekako umem da pohvalim,pomognem,zavolim.

Elem,da se razumemo ja ovo radim zato što volim.Reči su moje oružje.Ne zarađujem.Nit želim da podelim svoje znanje sa nekim,nit želim da namećem svoje mišlljenje nekome nit želim da izazovem svađu ako se neko ne slaže sa mnom.Dođem da izbacim svoju emociju iz sebe i podelim je sa nekim ko me sluša,čita.To mu dođe kao virtual psihijatar.Posle seanse se osećam mnogo bolje.Ne umem da ćutim,ja vrištim.

Kako početi sa pisanjem?Otvoriš nalog na   Blogger , WordPress.com, Tumblr.
Ne čitaj po internetu savete iskusnih blogera šta i o čemu da pišeš jer svi govore jedno te isto,a niko ništa konkretno da kaže.Savetuju te da pišeš iz oblasti u kojoj se najbolje snalaziš i da se držiš te branše,ja jok,ja savetujem da pišeš ama baš o čemu god hoćeš.O knjizi uz koju si plakala,o filmu uz kojih si vrištala od smeha,o dečku koji te je prevario i planiraš da mu presečeš grkljan na spavanju,o nekom dobrom bendu,o penisu,sisi,dupetu,novim cipelama,ili putovanju sa kog si se vratila.Piši o svemu o čemu ti se piše.Imaš pravo.Budi liberalna i svoja,nemoj da ti drugi nameću teme. 

Svi će ti reći budi koncizna i jasna ,kratak tekst je upadljiviji i više privlači pažnju.A ti isti pišu li pišu i pitaš se ima li kraja ovom tekstu,kontradiktornost.Nemoj baš ni biti pompezna toliko kao Tolstoj i da pišeš 50 stranica kako Ljevin kosi travu,nađi sredinu.Ono što bi tebe udavilo dok čitaš ne priređuj drugima.

Sama sebi bićeš najbolja reklama.Šeruješ na socijalnim mrežama,tvoji prijatelji,rođaci i slično inače za šta ti služe pored toga što skupljaš lajkova na slikama od njih.
I budeš jaka i spremna na komplimente i kritike.Nekima ćeš biti zabavna ,neki će te pljuvati u najgorem slučaju niko te neće ni čitati.

E sad,glavno pitanje posle ovoga je da li ti želiš da pišeš da bi pisala samo ili želiš da zaradiš,ako je odgovor ovaj drugi onda se u pogrešnoj crkvi moliš.Nažalost,onda ćeš morati da pišeš ono što ti nalažu drugi,da se prilagodiš ljudima koji te čitaju a ne sebi.

simpatija.

ja nisam sama,ja imam njega.
u mom srcu je ,u mojim mislima
trckara svakog dana,ispod duge,
juri cup zlatnika,pusta zmaja,vrti se u krug,
pravi andjele u snegu.


zbog njega se kezim
zbog njega uzmem pero i papir
i pisem,
zbog njega slusam ljubavne pesme
zbog njega pravim papirne avioncice,
zbog njega crtam cica glise
zbog njega igram skolice
i skupljam mirisljave papirice
zbog njega volim kisu,
zbog njega kupujem kisobrane na tufne
i gumenim cizmama skackam po barama.
zbog njega imam leptirice
zbog njega hodam po oblacima
i crtam svuda srcicje.

zbog njega kad otvorim oci kazem
"zivot je lep"
zbog njega kad zatvorim oci
jedva cekam da mu pozelim dobro jutro.

ja nisam sama,ja imam njega.
u mom srcu.
u mojim mislima.
ja imam njega ali on nije moj.
njega jos neko ima.
ali ja sam srecna
niko ne moze da mi zabrani to da

zbog njega se kezim,
zbog njega ...

samo malo tražim da budeš srećan čovek.

Uvek ste se pitali da li ste srećan čovek,bez ikakvog rešavanja glupavih testova na netu evo vam odgovor ko grom iz vedra neba.Mislite da je to nemoguće ko kolač u tiganju?Pa,proverite.Ukoliko pijete kafu/čaj ispuštajući dim svoje prve jutarnje cigarete buljeći u ovaj tekst na ekranu vašeg kompjutera,u svom toplom i suvom domu,ČESTITAMO VI STE SREĆNI.
Sada,drugo pitanje je da li ste čovek?I to možete vrlo lako proveriti,opet ste neverne Tome?!
Naučno je dokazano da se ljudi ne dele po boji kože,veroispovesti,seksualnom opredeljenju,materijalnom dostignuću i tome sličnom već samo u dve grupe.Prva je čovek ,druga je nečovek.Htedoh da napišem govno ali razmislite dobro,ono nas nikada ne bi povredilo,izuzev ako imamo hemoroide,pupupu da ne čuje zlo.Ali i za njih postoji lek i lako ih je se otarasiti ali nečovek je neuništiv nešto poput bubašvabe.Da bi saznali u koju grupu ljudi spadate

dovoljno je samo da pošaljete sms na 1003 i ukoliko vam odgovore sa "Hvala što pomažete ugroženom stanovništvu u poplavljenim područjima Srbije.Vlada Republike Srbije"  ČESTITAMO VI STE ČOVEK.

Sigurno vam prolazi kroz glavu sad "ma baš će jedna moja poruka da promeni svet"
Verovatno i neće, ali će nabaciti tri osmeha na lice.Tvoje,onoga ko čita poruku aka operatera i jednog od sijaset ugroženih.Ako imate smisla za humor naravno,a ako ne ,ne pokušavajte ovo kod kuće.Ej,samo jedna poruka tri osmeha a zamisli koliko će dve,tri,deset,dvadeset?!

I na kraju,SREĆNI ČOVEČE nemoj da strahuješ od Haarpa,gej parade i Končite.
Oprosti Irineju i Srbljanovićki jer ne znaju šta rade.
Strahuj od karme.
Karma je kučka a Lesi se vraća kući.

Ljubi vas vaša njitza ,STUDIO.

ima nas raznih al najviše praznih.

Pošto su sada u jeku muzički tv showovi koji traže mlade sa pompeznim glasovnim mogućnostima,moram priznati da meni svaki novi na stari liči.Uvek brdo dece sa velikim talentima,puno smeha,suza,ako si smešan završiš na tjubu sa najviše pregleda,opet i to je neki uspeh,sad dal se treba dičiti njime ili stideti na vama je,opet sami ste uskočili u blato prijavljujući se na takmičenje i sad kukate što ste prljavi.Do sad sve što sam gledala,ima isti početak,zaključak,razradu.Nikakve inovativnosti unete,želje da ovaj show bude bolji od prethodnog,previsoka očekivanja a premala ulaganja.Na socijalnim mrežama lavine komentara pokrenu novi Svetski rat,svako hvaleći svog favorita ali krucijalnog značaja je to da ne na pravi način,ne tako što će isticati vrline pevača za kojeg navija već mane njegovih konkurenata.Imala sam priliku i da prisustvujem,da budem u publici i podržavam svog najboljeg druga koji se borio u jednom po meni najboljih do sada prikazanih u Srbiji Showova "Operaciji trijumf".
Ponedeljkom bih bila na gala večeri,urlala,dozivala njegovo ime,bacala mu plišane igračke,skakala sa transparentom,gurala se i razmenjivala po koju ružnu reč sa fanovima ostalih takmičara.Naravno,sve u granicama normale.Ostalim danima sedela na forumu i demantovala sve loše glasine koje su dugački jezici pričali.Uglavnom muškaraca,koji su revnosno pratili svaki njegov korak ne bi li mu pronašli manu,a mane nema.Često sam im savetovala da ne dozvole sebi da im jezik bude duži od penisa.Heh,tek tada bi podivljali,osnovno pravilo ne vređaj muški ponos.Bilo je uzbudljivo čitati komentare ljudi koji su toliko nisko udarali,počevši od porodice,preko vere,nacionalnosti,seksualnog opredeljenja,a nijedan komentar na njegovo pevanje.Neosporno je bilo da je u njemu ležao ogroman talenat zato niko nije smeo ni da mi protivreči.Ja sam bez dlake na jeziku,ujedala rečima koje su uvek bile moje najbolje oružje,kidala svaki atom svog bića,čupala kosu,ronila krokodilske suze na klevete i laži koje samo zao čovek može da izusti.

Nešto što je nažalost ostavilo najjači utisak na mene i zbog kojeg zapravo i pišem ovaj post je jedna jako aprijatna situacija koja se ni manje ni više dogodila baš u toku jedne gale,za vreme pevanja mog drugara.Naime,pored mene je sedeo čovek,naizgled fin,pristojan sa preslatkom, plavom devojčicom, sa dve kikice u njegovim krilima.Stariji od mene,čak smo pre početka proćaskali reč dve na konto njegove malene koja je preslatka.Sedeo je baš pored nas,znao je dakle za koga navijamo i ćutao do trenutka tog kad je naš drug izašao na binu.E onda se,verujte mi na reč,njegova faca izobličina,toliku mržnju u životu nisam videla,počeo je da urla sa ua ua ua,vena mu je iskočila na vratu.Devojčica je naravno izbezubljeno sa kezom bez prednjih zuba parirala tati.Bila sam u šoku i pitala gospodina za koga on navija,na šta je on ni  nepogledajući me rekao da ne navija ni za koga samo da ovaj peder ne pobedi.Dakle,čovek je došao ovde,ne da podrži onog koga voli već uvredi onog koga ne voli.Bože me sačuvaj.Kad je počeo da vređa i dobacuje sa "Marš pederu sa scene" rekla sam mu da me je jako sramota umesto njega, jer čovek u tim godinama bi uveliko trebao biti u krevetu,pre nego što uspava svoju ćerku, a ne da naziva dete na sceni, kome takođe otac može da bude,pogrdnim imenima,takođe da drugar nije peder i da ne treba suditi o knjizi na osnovu korica. (Bio je kao i svaki pubertetlija, svoj,drugačiji,privlačio pažnju svojim stilom oblačenja,pirsinzima i frizurom.)Dotični je nastavio sa vređanjem,da ga je ćerka sa osmehom upitala šta je to peder.Otac je nije ni konstatovao,zbog prevelike doze adrenalina verujem, da sam joj ja odgovorila
"znaš srećo šta je to"
Ona je negodovajući odmahnula glavu  sa osmehom od uva do uva.
"To je tvoj tata,ne peder,pederčina,shvatićeš to,nadam se,kad porasteš"

govno.

Kad krenem u krevet ritualno popijem šolju mleka,pomolim se da novo sutra ne dočekam jer znam da ću ga opet dočekati u Srbiji,još gore u svom rodnom gradu,a kad pomislite da ne postoji gore, u svom krevetu,sama,bez dobro jutro ljubavi,seksa za doručak,vrućeg toplog napitka i dima za osmeh na licu.SAMA.Kako boli samo ta reč.Sama si se rodila,sama ćeš da rikneš,ah sijaset puta sam čula tu izreku?! mora da ju je izmislio neko jadan koji nije imao ni kučeta ni mačeta pa se branio tim optimističnim stavom i ako je u sebi vrištao,gutao bensendine zalivajući ih nekim jeftinim vinom.Ali,kako u ovom oholom svetu imati nekoga?Kako razlikovati čoveka od govna?Jedina razlika između ljudi i govana je ta što govna ne lažu.Stavite prst na čelo i jesu li vas ikada slagala?E da i govna te neće nikada povrediti,dobro,ukoliko nemate šuljeve ali to je vaš problem i ko vam je kriv što se nezdravo hranite?Okej i smrde,ali postoje i ona koja lepo mirišu mada to je zato što kupuju skupe parfeme.Da,pričam o karakternoj osobini GOVNO.Svako od nas poznaje bar jedno.Ili čak desetine.Ili su svi govna.I ja sa njima.I tekst koji čitate.
Ljude delim na one koji su me povredili i na one koji nisu,tek će.Jedino što sam naučila je da ih treba izbaciti iz sebe jer tada prestaje da boli stomak.Tada je sve super,naravno dok ne dođe neko novo govno u naš život.Ako nastavim da pišem o njima rigaću zato  da rezimiramo i akcenat bacimo na prijateljstvo i ljubav.Jedno bez drugog ne idu,kao na primer ćevap bez luka ili sutlijaš bez cimeta.Kad kažem ljubav ne mislim samo na onu između muškarca i žene,već generalno.Ja ne znam definiciju prijateljstva,mogu da citiram ili parafraziram al kad bolje pogledam svi ti pisci slavni nameću nam svoje mišljenje,upijamo ga kao sunđeri a pritom i ne znamo da li se slažemo sa tim,bitno da se pravimo pametni.Dozvolili smo da nam sole pamet o ljubavi i prijateljstvu ljudi koji osim boce alkohola,pakli cigara,  pera i papira nemaju nikoga.Koji pišu,neki što vole,neki što im treba kinta a neki pak zato što su tužni,usamljeni,zgrošeni nad svojim život.Svi znamo da čovek kad je tužan najlepše redove piše.Kao i mi sami.Nekad se i u najvećoj gužvi osetiš usamljenim.Negde sam pročitala da je od 10 do 15 % svetske populacije hronično usamljeno, odnosno između 29 i 45 miliona ljudi.Ima i onoga,sad citiram genija  Duška Radovića:

"Многе жене могле би много и лепо да воле, али немају

 кога, а све се праве као да су већ вољене- срамота их је

да признају да нису.  " 


Ako si sam,pozovi mene da zajedno budemo sami.

Ukoliko nisi govno,onda puštam vodu.