Kako sam naučila da (se) volim

Toliko dugo sam bila u zabludi da sam  altruističko biće koje ume da voli, koje pruža nesebično ljubav, gubila se u nesavršenim vezama , traćila vreme sa pogrešnim ljudima a često se osećala veoma loše. Dosta puta postavljala pitanje ako je ovo ljubav zašto sam ja na niskim vibracijama, zašto nisam srećna i zašto ne činim ništa zarad toga, prijao bi mi dobar rad na sebi.Čim sam dozvolila da budem u vezi u kojoj ne cvetam dobar mi je bio znak da sam u njoj samo da ne bih bila sama.Jebeni strah od usamljenosti zbog kojeg svi dižu ruke od iskonske sreće.Ekvivalentno ovome što sam napisala je da nismo spremni da volimo druge jer ČITAJ SAD ,ne volimo sebe.Ljudi su prolazni u našem životu,sami sve svedoci toga, ali mi ćemo živeti sami sa sobom do kraja.Dakle,prihvatate li vi takvu osobu kakva ste sada za doživotnog saputnika?

Napišite spisak osobina koje želite da poseduje vaš partner i to je zapravo ono što očekujete od sebe.Ako nemate te kvalitete,radite na sebi.Svaki dan je stvoren da se nešto novo nauči.Prihvatati sebe.POgledati se u ogledalo i ponavljati afirmacije

Ja volim sebe.Volim svoje telo.Soje lice.Svoje male grudi.Debele noge.Veliki nos. VOLITE SVOJE FIZIČKE MANE.Ako sami niste zadovoljni svojim telom kako očekivati od drugog da bude.

Afirmacije deluju na prvo čitanje smešne i u fazonu ste verovatno wtf, šta ja ovo čitam ,ali ako ubedimo naš um da verujemo u njih ,vremenom nećemo morati više da ga ubeđujemo jer će on sam tako razmišljati.Um je kao divlja životinja koju želimo pripitomiti.Zato nam treba vreme.

Svakog jutra meditiram.Oslobađam se negativnih misli.I pokušavam da imam osmeh na licu ma koliko god mi bilo teško, tada zavaram svoj organizam koji počinje da luči sam hormon sreće i verovali ili ne, postanem srećna.

Volim meditaciju,afirmacije,knjige Lujze Hej,Skot Peka,Abrahamovo učenje, Ekart Tola i slične autore.Za početnike kao što sam ja, preporučila bih njihove savete.Dajte sebi šansu da napredujete.

Kada prihvatimo sebe,svoje mane i vrline,kada smo srećni što imamo mogućnost da dišemo i koračamo ulicom, kada zagrlimo dragu osobu i pričamo ljudima da ih volimo i najvažniji korak kada naučimo da volimo a ne da budemo voljeni, znak je da smo spremni. Tada kažemo sebi "Spremna sam i otvorena za divna i nova iskustva u životu" ili "Ja sam vredna da doživim čudo" i ono će se pojaviti.

kako si?

Kako si?
Nikad neiskrenijeg pitanja i nikad traženijeg.
Svakako je bolje od onoga gde si,s kim,šta radiš,zabadanja svog nosa u tuđe živote.Kako si ,bi trebalo ipak da bude dokaz da je nekome stalo do nas,našeg zdravlja jer je ono,kontam,svima nama na prvom mestu.

Danas ljudi zloupotrebljavaju mnoge fraze poput volim te,odma za njom kaska kako si.
U današnje vreme malo je onih kojih to zapravo zanima,više je poštapalica ili pak dobitna kombinacija za početak razgovora.Mnogi nasednu ,izjadaju se,a sve što dobiju kao utehu je ma biće bolje,nego...
NEGO!
Čim čujete to nego,neka vam proradi sijalica iznad glave koja će vam obasjati razum i dovesti do saznanja da sad sledi ono što onoga ,koji vas je uljudnu upitao po bontonu kako ste, zapravo zanima.Verovatno mu je potreba pomoć,materijalna ,broj telefona najbolje ribe iz tvog razreda,golišava fotka da ubije dosadu,mali zajam ili možda oko klinca koji razbija sve po kući kad je sam a oni hitno moraju na neki sastanak od pola sata posle kog se vrate za tri eventualno četiri.  Dakle,korist.

Niko ne želi da zna kako se vi zapravo osećate.Današnje vreme je takvo,dekadentno.
Socijalni odnosi sveli se na internet,najbolja projateljstva ukoliko se ne održavaju dožive fijasko a mi apsolutno ništa ne radimo povodom toga,možda je tvrdoglavost ipak u pitanju,svako za sebe misli da je u pravu i onda dođe do svađe umesto do kompromisa.

Nekada se družilo da bi se stupilo u seksualne odnose,sada se stupi u seksualni odnos da bi se družilo.

Iskonski "kako si "je arhaično.Došlo neko čudno vreme.

Da na kako si odgovaram sa jedi govna.

Pisanje bloga

Oduvek mi je jezik bio brži od pameti pa sam po prirodi brbljiva a pošto nisam u mogućnosti da okupim ceo auditorijum u moj skromni dom onda sam imala potrebu da počnem da pišem,ja ovo piskaranje smatram nekom vrstom javnog dnevnika.Počela sam na tviteru,pa mi se osladilo.Ja sam ti ono ciganče što mu daš prst a on oće celu šaku.Jedina mana tvitera je jebenih 140 karaktera i kako ljudima dočarati svoje misli ako imaš na raspolaganju da barataš sa tako malo slova.Naravno,nikakvo manipulasanje medijsko već izlaganje svog ličnog stava kog se držim.Ja pljujem,psujem,hejtujem ali itekako umem da pohvalim,pomognem,zavolim.

Elem,da se razumemo ja ovo radim zato što volim.Reči su moje oružje.Ne zarađujem.Nit želim da podelim svoje znanje sa nekim,nit želim da namećem svoje mišlljenje nekome nit želim da izazovem svađu ako se neko ne slaže sa mnom.Dođem da izbacim svoju emociju iz sebe i podelim je sa nekim ko me sluša,čita.To mu dođe kao virtual psihijatar.Posle seanse se osećam mnogo bolje.Ne umem da ćutim,ja vrištim.

Kako početi sa pisanjem?Otvoriš nalog na   Blogger , WordPress.com, Tumblr.
Ne čitaj po internetu savete iskusnih blogera šta i o čemu da pišeš jer svi govore jedno te isto,a niko ništa konkretno da kaže.Savetuju te da pišeš iz oblasti u kojoj se najbolje snalaziš i da se držiš te branše,ja jok,ja savetujem da pišeš ama baš o čemu god hoćeš.O knjizi uz koju si plakala,o filmu uz kojih si vrištala od smeha,o dečku koji te je prevario i planiraš da mu presečeš grkljan na spavanju,o nekom dobrom bendu,o penisu,sisi,dupetu,novim cipelama,ili putovanju sa kog si se vratila.Piši o svemu o čemu ti se piše.Imaš pravo.Budi liberalna i svoja,nemoj da ti drugi nameću teme. 

Svi će ti reći budi koncizna i jasna ,kratak tekst je upadljiviji i više privlači pažnju.A ti isti pišu li pišu i pitaš se ima li kraja ovom tekstu,kontradiktornost.Nemoj baš ni biti pompezna toliko kao Tolstoj i da pišeš 50 stranica kako Ljevin kosi travu,nađi sredinu.Ono što bi tebe udavilo dok čitaš ne priređuj drugima.

Sama sebi bićeš najbolja reklama.Šeruješ na socijalnim mrežama,tvoji prijatelji,rođaci i slično inače za šta ti služe pored toga što skupljaš lajkova na slikama od njih.
I budeš jaka i spremna na komplimente i kritike.Nekima ćeš biti zabavna ,neki će te pljuvati u najgorem slučaju niko te neće ni čitati.

E sad,glavno pitanje posle ovoga je da li ti želiš da pišeš da bi pisala samo ili želiš da zaradiš,ako je odgovor ovaj drugi onda se u pogrešnoj crkvi moliš.Nažalost,onda ćeš morati da pišeš ono što ti nalažu drugi,da se prilagodiš ljudima koji te čitaju a ne sebi.