Oduvek mi je jezik bio brži od pameti pa sam po prirodi brbljiva a pošto nisam u mogućnosti da okupim ceo auditorijum u moj skromni dom onda sam imala potrebu da počnem da pišem,ja ovo piskaranje smatram nekom vrstom javnog dnevnika.Počela sam na tviteru,pa mi se osladilo.Ja sam ti ono ciganče što mu daš prst a on oće celu šaku.Jedina mana tvitera je jebenih 140 karaktera i kako ljudima dočarati svoje misli ako imaš na raspolaganju da barataš sa tako malo slova.Naravno,nikakvo manipulasanje medijsko već izlaganje svog ličnog stava kog se držim.Ja pljujem,psujem,hejtujem ali itekako umem da pohvalim,pomognem,zavolim.Elem,da se razumemo ja ovo radim zato što volim.Reči su moje oružje.Ne zarađujem.Nit želim da podelim svoje znanje sa nekim,nit želim da namećem svoje mišlljenje nekome nit želim da izazovem svađu ako se neko ne slaže sa mnom.Dođem da izbacim svoju emociju iz sebe i podelim je sa nekim ko me sluša,čita.To mu dođe kao virtual psihijatar.Posle seanse se osećam mnogo bolje.Ne umem da ćutim,ja vrištim.
Kako početi sa pisanjem?Otvoriš nalog na Blogger , WordPress.com, Tumblr.
Ne čitaj po internetu savete iskusnih blogera šta i o čemu da pišeš jer svi govore jedno te isto,a niko ništa konkretno da kaže.Savetuju te da pišeš iz oblasti u kojoj se najbolje snalaziš i da se držiš te branše,ja jok,ja savetujem da pišeš ama baš o čemu god hoćeš.O knjizi uz koju si plakala,o filmu uz kojih si vrištala od smeha,o dečku koji te je prevario i planiraš da mu presečeš grkljan na spavanju,o nekom dobrom bendu,o penisu,sisi,dupetu,novim cipelama,ili putovanju sa kog si se vratila.Piši o svemu o čemu ti se piše.Imaš pravo.Budi liberalna i svoja,nemoj da ti drugi nameću teme.
Svi će ti reći budi koncizna i jasna ,kratak tekst je upadljiviji i više privlači pažnju.A ti isti pišu li pišu i pitaš se ima li kraja ovom tekstu,kontradiktornost.Nemoj baš ni biti pompezna toliko kao Tolstoj i da pišeš 50 stranica kako Ljevin kosi travu,nađi sredinu.Ono što bi tebe udavilo dok čitaš ne priređuj drugima.
Sama sebi bićeš najbolja reklama.Šeruješ na socijalnim mrežama,tvoji prijatelji,rođaci i slično inače za šta ti služe pored toga što skupljaš lajkova na slikama od njih.
I budeš jaka i spremna na komplimente i kritike.Nekima ćeš biti zabavna ,neki će te pljuvati u najgorem slučaju niko te neće ni čitati.
E sad,glavno pitanje posle ovoga je da li ti želiš da pišeš da bi pisala samo ili želiš da zaradiš,ako je odgovor ovaj drugi onda se u pogrešnoj crkvi moliš.Nažalost,onda ćeš morati da pišeš ono što ti nalažu drugi,da se prilagodiš ljudima koji te čitaju a ne sebi.
