govno.

Kad krenem u krevet ritualno popijem šolju mleka,pomolim se da novo sutra ne dočekam jer znam da ću ga opet dočekati u Srbiji,još gore u svom rodnom gradu,a kad pomislite da ne postoji gore, u svom krevetu,sama,bez dobro jutro ljubavi,seksa za doručak,vrućeg toplog napitka i dima za osmeh na licu.SAMA.Kako boli samo ta reč.Sama si se rodila,sama ćeš da rikneš,ah sijaset puta sam čula tu izreku?! mora da ju je izmislio neko jadan koji nije imao ni kučeta ni mačeta pa se branio tim optimističnim stavom i ako je u sebi vrištao,gutao bensendine zalivajući ih nekim jeftinim vinom.Ali,kako u ovom oholom svetu imati nekoga?Kako razlikovati čoveka od govna?Jedina razlika između ljudi i govana je ta što govna ne lažu.Stavite prst na čelo i jesu li vas ikada slagala?E da i govna te neće nikada povrediti,dobro,ukoliko nemate šuljeve ali to je vaš problem i ko vam je kriv što se nezdravo hranite?Okej i smrde,ali postoje i ona koja lepo mirišu mada to je zato što kupuju skupe parfeme.Da,pričam o karakternoj osobini GOVNO.Svako od nas poznaje bar jedno.Ili čak desetine.Ili su svi govna.I ja sa njima.I tekst koji čitate.
Ljude delim na one koji su me povredili i na one koji nisu,tek će.Jedino što sam naučila je da ih treba izbaciti iz sebe jer tada prestaje da boli stomak.Tada je sve super,naravno dok ne dođe neko novo govno u naš život.Ako nastavim da pišem o njima rigaću zato  da rezimiramo i akcenat bacimo na prijateljstvo i ljubav.Jedno bez drugog ne idu,kao na primer ćevap bez luka ili sutlijaš bez cimeta.Kad kažem ljubav ne mislim samo na onu između muškarca i žene,već generalno.Ja ne znam definiciju prijateljstva,mogu da citiram ili parafraziram al kad bolje pogledam svi ti pisci slavni nameću nam svoje mišljenje,upijamo ga kao sunđeri a pritom i ne znamo da li se slažemo sa tim,bitno da se pravimo pametni.Dozvolili smo da nam sole pamet o ljubavi i prijateljstvu ljudi koji osim boce alkohola,pakli cigara,  pera i papira nemaju nikoga.Koji pišu,neki što vole,neki što im treba kinta a neki pak zato što su tužni,usamljeni,zgrošeni nad svojim život.Svi znamo da čovek kad je tužan najlepše redove piše.Kao i mi sami.Nekad se i u najvećoj gužvi osetiš usamljenim.Negde sam pročitala da je od 10 do 15 % svetske populacije hronično usamljeno, odnosno između 29 i 45 miliona ljudi.Ima i onoga,sad citiram genija  Duška Radovića:

"Многе жене могле би много и лепо да воле, али немају

 кога, а све се праве као да су већ вољене- срамота их је

да признају да нису.  " 


Ako si sam,pozovi mene da zajedno budemo sami.

Ukoliko nisi govno,onda puštam vodu.

Ljubav traje tri godine.

Razmišljam.Dakle napredujem.Za ove četiri godine nakupilo se prašine i paučine na mom mozgu a danas je vreme za generalku i gle odma mi je bolje.Znate ono daj mi barem jedan dobar razlog da te volim a sasvim ste sigurni da ga nema.Nikada nije ni postojao,to je samo početak naizgled srećan a uistinu kamuflirani paketić zla.Osetite leptiriće u stomaku,grčite se,imate tremu,povraćate pomislite eto to je to ja sam zaljubljena a bolest vam nikako ne pada napamet.Niste vi svesni simptoma,idealizujete,hodate po oblacima a oni vas jasno upozoravaju na vašu bolest zvanu LJUBAV.Kao i svaka bolest počinje lagano,neprimetno,a što je duže ne lečite razara organ po organ da bi se na kraju zavukla pod srce i tu tinjala.Onaj osećaj kad vas  dragi povredi,pa se gušite,plačete,ridate a kamen sa srca nikako da spadne e to je taj teret.Prvo što sam iz ovoga naučila je da ljubav nije kao u bajkama.Ni slična ekranizovanoj,nikad ne poredite svoju vezu sa filmskom poželećete da se spontano samozapalite.Raskid jako boli,ali mene trenutno više boli što više ništa neće biti kao pre.Godine lete,nađete dečka,zaljubite se,zavolite,ostavite sve sa strane fakultet,posao,prijatelje, u glavi vidite sebe na medenom mesecu sa njim,vašoj deci dajete imena i onda kaboom.Realnost vam udari šamar.On je tip muškarca koji puno prima a malo pruža,kome je posao na prvom mestu dakle mašina za pravljenje para a emotivno hendikepirana.A ja nisam altruisticna,željna pažnje,ljubavi,dodira mene reči VOLIM TE ne zasićuju.Najgore kad se te dragocene reči danas zloupotrebljavaju,pričaju se ali se ne osećaju.Posle toliko godina ja se pitam da li me je voleo kao što sam ja njega iskreno i čisto.Da li je ikada okusio  moju bol,moju tugu,moju suzu.Nije sasvim sam sigurna u to.Razvukli smo se kao majica iz Teranove posle prvog pranja i sad nas vidim u kanti za smeće.Okej,sve plišane igracke,srca,čestitke,slike,knjige i ostale drangulije kupljene od strane dotičnog stavila sam u kutiju,izbrisala imaginarnom gumicom  ljubav iz srca,zapakovala sve cakum pakum,čisto,pedantno,zatvorila i napisala na njoj datum kad je ljubav rođena i kad je živa sahranjena.Odvojila se od ljudi,telefona,interneta svega što bi moglo da me opet spoji sa njim.Ceduljice mrzim ga,idem dalje,život je lep,ne zovi ga,možeš bez njega,SAMOPOUZDANJE! sam svuda polepila po kući u slučaju da iz navike uhvatim telefon.Da se razumemo on je dobar dečak,samo više voli sebe nego mene,a to itekako boli.Neka ga,narcis se udavio gledajući se stalno u jezeru,a jezero  je patilo zato što više nije moglo da u dubini njegovih očiju vidi sopstvenu lepotu.Dakle,svi treba da mislimo samo na sebe,sami smo se rodili sami ćemo i da pojedemo porodični sladoled,picu,čipseve svih vrsta,sami ćemo gledati glupe tinejdžerske filmove i patiti i gojiti se dok kriza zvana posleraskid ne prođe.Ono što me nije ubilo bolje da jeste,a kad već nije neću odustajati.Verovaću u Koeljove pročitane tralala knjige,u svoju srodnu dušu i nadaću se da ću da skočim sa konja na jednoroga.U suprotnom,uvek mogu da se zaljubim u garderobu,cipele,šminku,čine me srećnom i uvek su samo moje.A i citiraću čoveka genija Frederik Begbedea "Ljubav traje tri godine"
"Prva godina : Ako me ostaviš UBIĆU SE
Druga godina: Ako me ostaviš biće teško ali preživeću
Treća godina : Ako me ostaviš,otvaram šampanjac"

p.s.
da ljubav traje večno ne bi nam stavili leptiriće u stomak nego eto na primer kornjače.