samo malo tražim da budeš srećan čovek.

Uvek ste se pitali da li ste srećan čovek,bez ikakvog rešavanja glupavih testova na netu evo vam odgovor ko grom iz vedra neba.Mislite da je to nemoguće ko kolač u tiganju?Pa,proverite.Ukoliko pijete kafu/čaj ispuštajući dim svoje prve jutarnje cigarete buljeći u ovaj tekst na ekranu vašeg kompjutera,u svom toplom i suvom domu,ČESTITAMO VI STE SREĆNI.
Sada,drugo pitanje je da li ste čovek?I to možete vrlo lako proveriti,opet ste neverne Tome?!
Naučno je dokazano da se ljudi ne dele po boji kože,veroispovesti,seksualnom opredeljenju,materijalnom dostignuću i tome sličnom već samo u dve grupe.Prva je čovek ,druga je nečovek.Htedoh da napišem govno ali razmislite dobro,ono nas nikada ne bi povredilo,izuzev ako imamo hemoroide,pupupu da ne čuje zlo.Ali i za njih postoji lek i lako ih je se otarasiti ali nečovek je neuništiv nešto poput bubašvabe.Da bi saznali u koju grupu ljudi spadate

dovoljno je samo da pošaljete sms na 1003 i ukoliko vam odgovore sa "Hvala što pomažete ugroženom stanovništvu u poplavljenim područjima Srbije.Vlada Republike Srbije"  ČESTITAMO VI STE ČOVEK.

Sigurno vam prolazi kroz glavu sad "ma baš će jedna moja poruka da promeni svet"
Verovatno i neće, ali će nabaciti tri osmeha na lice.Tvoje,onoga ko čita poruku aka operatera i jednog od sijaset ugroženih.Ako imate smisla za humor naravno,a ako ne ,ne pokušavajte ovo kod kuće.Ej,samo jedna poruka tri osmeha a zamisli koliko će dve,tri,deset,dvadeset?!

I na kraju,SREĆNI ČOVEČE nemoj da strahuješ od Haarpa,gej parade i Končite.
Oprosti Irineju i Srbljanovićki jer ne znaju šta rade.
Strahuj od karme.
Karma je kučka a Lesi se vraća kući.

Ljubi vas vaša njitza ,STUDIO.

ima nas raznih al najviše praznih.

Pošto su sada u jeku muzički tv showovi koji traže mlade sa pompeznim glasovnim mogućnostima,moram priznati da meni svaki novi na stari liči.Uvek brdo dece sa velikim talentima,puno smeha,suza,ako si smešan završiš na tjubu sa najviše pregleda,opet i to je neki uspeh,sad dal se treba dičiti njime ili stideti na vama je,opet sami ste uskočili u blato prijavljujući se na takmičenje i sad kukate što ste prljavi.Do sad sve što sam gledala,ima isti početak,zaključak,razradu.Nikakve inovativnosti unete,želje da ovaj show bude bolji od prethodnog,previsoka očekivanja a premala ulaganja.Na socijalnim mrežama lavine komentara pokrenu novi Svetski rat,svako hvaleći svog favorita ali krucijalnog značaja je to da ne na pravi način,ne tako što će isticati vrline pevača za kojeg navija već mane njegovih konkurenata.Imala sam priliku i da prisustvujem,da budem u publici i podržavam svog najboljeg druga koji se borio u jednom po meni najboljih do sada prikazanih u Srbiji Showova "Operaciji trijumf".
Ponedeljkom bih bila na gala večeri,urlala,dozivala njegovo ime,bacala mu plišane igračke,skakala sa transparentom,gurala se i razmenjivala po koju ružnu reč sa fanovima ostalih takmičara.Naravno,sve u granicama normale.Ostalim danima sedela na forumu i demantovala sve loše glasine koje su dugački jezici pričali.Uglavnom muškaraca,koji su revnosno pratili svaki njegov korak ne bi li mu pronašli manu,a mane nema.Često sam im savetovala da ne dozvole sebi da im jezik bude duži od penisa.Heh,tek tada bi podivljali,osnovno pravilo ne vređaj muški ponos.Bilo je uzbudljivo čitati komentare ljudi koji su toliko nisko udarali,počevši od porodice,preko vere,nacionalnosti,seksualnog opredeljenja,a nijedan komentar na njegovo pevanje.Neosporno je bilo da je u njemu ležao ogroman talenat zato niko nije smeo ni da mi protivreči.Ja sam bez dlake na jeziku,ujedala rečima koje su uvek bile moje najbolje oružje,kidala svaki atom svog bića,čupala kosu,ronila krokodilske suze na klevete i laži koje samo zao čovek može da izusti.

Nešto što je nažalost ostavilo najjači utisak na mene i zbog kojeg zapravo i pišem ovaj post je jedna jako aprijatna situacija koja se ni manje ni više dogodila baš u toku jedne gale,za vreme pevanja mog drugara.Naime,pored mene je sedeo čovek,naizgled fin,pristojan sa preslatkom, plavom devojčicom, sa dve kikice u njegovim krilima.Stariji od mene,čak smo pre početka proćaskali reč dve na konto njegove malene koja je preslatka.Sedeo je baš pored nas,znao je dakle za koga navijamo i ćutao do trenutka tog kad je naš drug izašao na binu.E onda se,verujte mi na reč,njegova faca izobličina,toliku mržnju u životu nisam videla,počeo je da urla sa ua ua ua,vena mu je iskočila na vratu.Devojčica je naravno izbezubljeno sa kezom bez prednjih zuba parirala tati.Bila sam u šoku i pitala gospodina za koga on navija,na šta je on ni  nepogledajući me rekao da ne navija ni za koga samo da ovaj peder ne pobedi.Dakle,čovek je došao ovde,ne da podrži onog koga voli već uvredi onog koga ne voli.Bože me sačuvaj.Kad je počeo da vređa i dobacuje sa "Marš pederu sa scene" rekla sam mu da me je jako sramota umesto njega, jer čovek u tim godinama bi uveliko trebao biti u krevetu,pre nego što uspava svoju ćerku, a ne da naziva dete na sceni, kome takođe otac može da bude,pogrdnim imenima,takođe da drugar nije peder i da ne treba suditi o knjizi na osnovu korica. (Bio je kao i svaki pubertetlija, svoj,drugačiji,privlačio pažnju svojim stilom oblačenja,pirsinzima i frizurom.)Dotični je nastavio sa vređanjem,da ga je ćerka sa osmehom upitala šta je to peder.Otac je nije ni konstatovao,zbog prevelike doze adrenalina verujem, da sam joj ja odgovorila
"znaš srećo šta je to"
Ona je negodovajući odmahnula glavu  sa osmehom od uva do uva.
"To je tvoj tata,ne peder,pederčina,shvatićeš to,nadam se,kad porasteš"