ima nas raznih al najviše praznih.

Pošto su sada u jeku muzički tv showovi koji traže mlade sa pompeznim glasovnim mogućnostima,moram priznati da meni svaki novi na stari liči.Uvek brdo dece sa velikim talentima,puno smeha,suza,ako si smešan završiš na tjubu sa najviše pregleda,opet i to je neki uspeh,sad dal se treba dičiti njime ili stideti na vama je,opet sami ste uskočili u blato prijavljujući se na takmičenje i sad kukate što ste prljavi.Do sad sve što sam gledala,ima isti početak,zaključak,razradu.Nikakve inovativnosti unete,želje da ovaj show bude bolji od prethodnog,previsoka očekivanja a premala ulaganja.Na socijalnim mrežama lavine komentara pokrenu novi Svetski rat,svako hvaleći svog favorita ali krucijalnog značaja je to da ne na pravi način,ne tako što će isticati vrline pevača za kojeg navija već mane njegovih konkurenata.Imala sam priliku i da prisustvujem,da budem u publici i podržavam svog najboljeg druga koji se borio u jednom po meni najboljih do sada prikazanih u Srbiji Showova "Operaciji trijumf".
Ponedeljkom bih bila na gala večeri,urlala,dozivala njegovo ime,bacala mu plišane igračke,skakala sa transparentom,gurala se i razmenjivala po koju ružnu reč sa fanovima ostalih takmičara.Naravno,sve u granicama normale.Ostalim danima sedela na forumu i demantovala sve loše glasine koje su dugački jezici pričali.Uglavnom muškaraca,koji su revnosno pratili svaki njegov korak ne bi li mu pronašli manu,a mane nema.Često sam im savetovala da ne dozvole sebi da im jezik bude duži od penisa.Heh,tek tada bi podivljali,osnovno pravilo ne vređaj muški ponos.Bilo je uzbudljivo čitati komentare ljudi koji su toliko nisko udarali,počevši od porodice,preko vere,nacionalnosti,seksualnog opredeljenja,a nijedan komentar na njegovo pevanje.Neosporno je bilo da je u njemu ležao ogroman talenat zato niko nije smeo ni da mi protivreči.Ja sam bez dlake na jeziku,ujedala rečima koje su uvek bile moje najbolje oružje,kidala svaki atom svog bića,čupala kosu,ronila krokodilske suze na klevete i laži koje samo zao čovek može da izusti.

Nešto što je nažalost ostavilo najjači utisak na mene i zbog kojeg zapravo i pišem ovaj post je jedna jako aprijatna situacija koja se ni manje ni više dogodila baš u toku jedne gale,za vreme pevanja mog drugara.Naime,pored mene je sedeo čovek,naizgled fin,pristojan sa preslatkom, plavom devojčicom, sa dve kikice u njegovim krilima.Stariji od mene,čak smo pre početka proćaskali reč dve na konto njegove malene koja je preslatka.Sedeo je baš pored nas,znao je dakle za koga navijamo i ćutao do trenutka tog kad je naš drug izašao na binu.E onda se,verujte mi na reč,njegova faca izobličina,toliku mržnju u životu nisam videla,počeo je da urla sa ua ua ua,vena mu je iskočila na vratu.Devojčica je naravno izbezubljeno sa kezom bez prednjih zuba parirala tati.Bila sam u šoku i pitala gospodina za koga on navija,na šta je on ni  nepogledajući me rekao da ne navija ni za koga samo da ovaj peder ne pobedi.Dakle,čovek je došao ovde,ne da podrži onog koga voli već uvredi onog koga ne voli.Bože me sačuvaj.Kad je počeo da vređa i dobacuje sa "Marš pederu sa scene" rekla sam mu da me je jako sramota umesto njega, jer čovek u tim godinama bi uveliko trebao biti u krevetu,pre nego što uspava svoju ćerku, a ne da naziva dete na sceni, kome takođe otac može da bude,pogrdnim imenima,takođe da drugar nije peder i da ne treba suditi o knjizi na osnovu korica. (Bio je kao i svaki pubertetlija, svoj,drugačiji,privlačio pažnju svojim stilom oblačenja,pirsinzima i frizurom.)Dotični je nastavio sa vređanjem,da ga je ćerka sa osmehom upitala šta je to peder.Otac je nije ni konstatovao,zbog prevelike doze adrenalina verujem, da sam joj ja odgovorila
"znaš srećo šta je to"
Ona je negodovajući odmahnula glavu  sa osmehom od uva do uva.
"To je tvoj tata,ne peder,pederčina,shvatićeš to,nadam se,kad porasteš"