Ljubav traje tri godine.

Razmišljam.Dakle napredujem.Za ove četiri godine nakupilo se prašine i paučine na mom mozgu a danas je vreme za generalku i gle odma mi je bolje.Znate ono daj mi barem jedan dobar razlog da te volim a sasvim ste sigurni da ga nema.Nikada nije ni postojao,to je samo početak naizgled srećan a uistinu kamuflirani paketić zla.Osetite leptiriće u stomaku,grčite se,imate tremu,povraćate pomislite eto to je to ja sam zaljubljena a bolest vam nikako ne pada napamet.Niste vi svesni simptoma,idealizujete,hodate po oblacima a oni vas jasno upozoravaju na vašu bolest zvanu LJUBAV.Kao i svaka bolest počinje lagano,neprimetno,a što je duže ne lečite razara organ po organ da bi se na kraju zavukla pod srce i tu tinjala.Onaj osećaj kad vas  dragi povredi,pa se gušite,plačete,ridate a kamen sa srca nikako da spadne e to je taj teret.Prvo što sam iz ovoga naučila je da ljubav nije kao u bajkama.Ni slična ekranizovanoj,nikad ne poredite svoju vezu sa filmskom poželećete da se spontano samozapalite.Raskid jako boli,ali mene trenutno više boli što više ništa neće biti kao pre.Godine lete,nađete dečka,zaljubite se,zavolite,ostavite sve sa strane fakultet,posao,prijatelje, u glavi vidite sebe na medenom mesecu sa njim,vašoj deci dajete imena i onda kaboom.Realnost vam udari šamar.On je tip muškarca koji puno prima a malo pruža,kome je posao na prvom mestu dakle mašina za pravljenje para a emotivno hendikepirana.A ja nisam altruisticna,željna pažnje,ljubavi,dodira mene reči VOLIM TE ne zasićuju.Najgore kad se te dragocene reči danas zloupotrebljavaju,pričaju se ali se ne osećaju.Posle toliko godina ja se pitam da li me je voleo kao što sam ja njega iskreno i čisto.Da li je ikada okusio  moju bol,moju tugu,moju suzu.Nije sasvim sam sigurna u to.Razvukli smo se kao majica iz Teranove posle prvog pranja i sad nas vidim u kanti za smeće.Okej,sve plišane igracke,srca,čestitke,slike,knjige i ostale drangulije kupljene od strane dotičnog stavila sam u kutiju,izbrisala imaginarnom gumicom  ljubav iz srca,zapakovala sve cakum pakum,čisto,pedantno,zatvorila i napisala na njoj datum kad je ljubav rođena i kad je živa sahranjena.Odvojila se od ljudi,telefona,interneta svega što bi moglo da me opet spoji sa njim.Ceduljice mrzim ga,idem dalje,život je lep,ne zovi ga,možeš bez njega,SAMOPOUZDANJE! sam svuda polepila po kući u slučaju da iz navike uhvatim telefon.Da se razumemo on je dobar dečak,samo više voli sebe nego mene,a to itekako boli.Neka ga,narcis se udavio gledajući se stalno u jezeru,a jezero  je patilo zato što više nije moglo da u dubini njegovih očiju vidi sopstvenu lepotu.Dakle,svi treba da mislimo samo na sebe,sami smo se rodili sami ćemo i da pojedemo porodični sladoled,picu,čipseve svih vrsta,sami ćemo gledati glupe tinejdžerske filmove i patiti i gojiti se dok kriza zvana posleraskid ne prođe.Ono što me nije ubilo bolje da jeste,a kad već nije neću odustajati.Verovaću u Koeljove pročitane tralala knjige,u svoju srodnu dušu i nadaću se da ću da skočim sa konja na jednoroga.U suprotnom,uvek mogu da se zaljubim u garderobu,cipele,šminku,čine me srećnom i uvek su samo moje.A i citiraću čoveka genija Frederik Begbedea "Ljubav traje tri godine"
"Prva godina : Ako me ostaviš UBIĆU SE
Druga godina: Ako me ostaviš biće teško ali preživeću
Treća godina : Ako me ostaviš,otvaram šampanjac"

p.s.
da ljubav traje večno ne bi nam stavili leptiriće u stomak nego eto na primer kornjače.